Hustle.

Kao što sam objavio u prošlom tekstu, vraćam se na Youtube scenu prvog maja, a danas pišem o programima koje koristim za svoje klipove! Za montažu klipova koristim Adobe Premiere Pro CC 2017. Adobe Premiere Pro CC 2017  Prvi "ozbiljniji" program koji sam koristio je bio Sony Vegas 13 i uvek će imati posebno mesto u mom srcu, međutim ima specifične bugove i nema mogućnosti koje ima Premiere. Prvi put kad sam probao Premiere, izgubio sam se potpuno, nije mi bilo jasno čemu služe toliki ekrani i kako da radim neke osnovne operacije kao što su promena brzine ili dodavanje teksta u video. Zato sam našao dobre tutorial klipove na Youtubu koji su mi pomogli da pohvatam osnove, a kasnije i mnogo teže stvari, te sam za oko dve nedelje uspeo da savladam Premiere bar onoliko koliko sam poznavao Vegas, a posle sam postao još bolji. Iako sam prilično zadovoljan svojim trenutnim znanjem, vežbam dalje i učim nove stvari koje mi mogu pomoći da još popravim kvalitet svojih klipova! A

Pre nego što uđemo u sadržaj ovog teksta, želim da ozvaničim svoj povratak na Youtube scenu! Zaokružimo taj lepi događaj na praznik rada poznatiji kao praznik izleta, roštiljskih kobasica, ćevapčića i piva (ovo nisam ja pisao, volim i ja tebe mama)! 1.5.2019... Kao što neki od vas već znaju, između ostalog posedujem višegodišnje iskustvo snimanja na mreži Youtube. Iako još uvek nisam uspeo da dostignem cifre koje sam postavio kao cilj, iskusio sam puno lepih, kao i ne tako lepih momenata. Počeo sam kao klasičan trinaestogodišnjak koji je igrao Minecraft i gledao Serbiana, posle sam prešao na engleski kanal i onda napravio dužu pauzu dok me moj kompanjon Aleksandar Pešić (poznatiji kao doktor hemijskih i muzičkih nauka Avelio Bruno, Paka, Pacer ili Kepač, kako god želite) nije nagovorio da pokušamo kao čuveni duo od kog ceo LoL svet ima noćne more. Za tih godinu dana mogu reći da sam imao bezbroj zanimljivih momenata, što onih veselih i opuštenih, što onih nervoznih kada nam n

Mislim da o mojim školskim avanturama dovoljno govori činjenica da sam prvog dana prvog razreda osnovne uspeo da zakasnim. Šalu na stranu, moj doživljaj škole se kroz vreme dosta menjao, verovatno da sam "malkice" porastao za ovih jedanaest godina i da mi se pogled na život i okolinu dosta promenio. U početku mi se škola baš sviđala, ispunjavao sam sve što se od mene očekivalo, štaviše svi su bili iznenađeni napretkom koji sam ostvarivao. Meni samom to sve nije bilo jasno, ali mi se mnogo sviđalo to što sam umeo da čitam i računam mnogo pre nego što sam krenuo u školu, te zbog svoje brzine rešavanja zadataka nikad nisam imao domaće zadatke i slično. Međutim nikako mi se nije sviđala ideja ranog ustajanja zbog bilo čega, a kamoli zbog škole, pre devet nisam mogao ni da se pomerim. Prvih šest i po godina su prošle u jednom te istom svetlu, od prvog dana se videlo da sam najbolji u svojoj sredini i to sam koristio kako bih što manje morao da učim. a da ipak prolazim sjajno.

Knjige na temu finansijske edukacije ne možemo baš nazvati umetničkim delom, međutim mogu nas puno toga naučiti kroz zanimljive anegdote i dinamičnu radnju. Posebno volim knjige koje su pisali neki od najuspešnijih investitora u obliku autobiografije sa puno anegdota i jasno istaknutim poukama koje su oni izvukli u svom životu i poslovanju. Poslednja knjiga tog tipa koju sam pročitao i ujedno knjiga o kojoj pričam je "Rich Dad Poor Dad" Roberta Kiyosakija. Suština dela je u savetima koje je Robert dobijao od svog "siromašnog oca" (njegovog pravog oca koji je radio za vladu SAD) i od svog "bogatog oca" (oca njegovog najboljeg druga, investitora). Na  samom početku priče oba Robertova mentora su finansijski slično situirana, ali njihov pristup novcu i biznisu je potpuno drugačiji. Robert dolazi da radi kod "bogatog oca" i stiče mnogo iskustava koja mu potpuno menjaju pogled na život. Kako prolazi vreme, stiče znanja o samoj psihi čoveka, jas

Upozorenje: *khm* Ne preporučujem čitanje ovog teksta ukoliko niste gledali seriju a imate želju, da ne bi posle bilo da sam kriv što sam nekome spoilovao pola serije, hvala! Konačno je došlo i to vreme, posle više od godinu dana izlazi nova sezone "Game of Thrones"-a, a ujedno i poslednja. Avanture Daenerys, Jon Snow-a, Tyriona i ekipe traju već punih osam godina i došlo je vreme da se stavlja tačka. Ceo taj hype povećava to što ni serija knjiga nije završena te niko nema ni ideju o tome kako bi se ova hit serija mogla završiti. Da li će Daenerys konačno zauzeti tron koji toliko želi ili će Night King sve naše voljene junake "regrutovati" u armiju mrtvih? Odgovore na ova pitanja ćemo znati za jedno 50 dana, a do tada možemo da pričamo o onome što smo videli do sada. GoT sam počeo da gledam tek ove godine iako sam čuo puno toplih preporuka još pre nekoliko godina, hteo sam da počnem da gledam tek kad bude poznato kada će izaći poslednja sezona, mrzim da če

Reč hustle nastala je u američkom žargonu i značila je dilovanje droge. Međutim, danas u normalnom govoru ta reč ima posve drugo značenje. Za hustlera se ne smatra diler već onaj koji se razbija od rada na sebi i svojim ciljevima rešen da se ostvari. To što se hustle koristi u rep-trep pesmama Migosa, Travisa i "kompanije" ne znači da su oni veliki hustleri. Time ne želim da negiram da su oni uspešni i da su im pesme sasvim fine za opuštenu atmosferu, šta više, i ja slušam tu vrstu muzike između ostalog. Ali ipak ne možemo reći da su preterano talentovani, jednostavno svesni su stanja u kojem je muzička industrija i vrlo dobro to koriste. Međutim pogledajte oko sebe. Ko su ti za koje zaista možemo reći da su hustleri? Meni su istog trenutka na pamet pali Lionel Messi i njegov večiti rival Cristiano Ronaldo. Pre nego što krenem da govorim o njima, želim da svi iz glave izbacimo svu navijačku pristrasnost koju imamo u sebi. Iako svi više volimo jednog ili drugog, obojica s