Iskustva sa školom i školskim sistemom
Mislim da o mojim školskim avanturama dovoljno govori činjenica da sam prvog dana prvog razreda osnovne uspeo da zakasnim. Šalu na stranu, moj doživljaj škole se kroz vreme dosta menjao, verovatno da sam "malkice" porastao za ovih jedanaest godina i da mi se pogled na život i okolinu dosta promenio.
U početku mi se škola baš sviđala, ispunjavao sam sve što se od mene očekivalo, štaviše svi su bili iznenađeni napretkom koji sam ostvarivao. Meni samom to sve nije bilo jasno, ali mi se mnogo sviđalo to što sam umeo da čitam i računam mnogo pre nego što sam krenuo u školu, te zbog svoje brzine rešavanja zadataka nikad nisam imao domaće zadatke i slično. Međutim nikako mi se nije sviđala ideja ranog ustajanja zbog bilo čega, a kamoli zbog škole, pre devet nisam mogao ni da se pomerim. Prvih šest i po godina su prošle u jednom te istom svetlu, od prvog dana se videlo da sam najbolji u svojoj sredini i to sam koristio kako bih što manje morao da učim. a da ipak prolazim sjajno.
Naglasio sam prvih šest i po jer sam na početku drugog polugodišta sedmog razreda prešao u Beograd i život mi se promenio iz korena. Sve je bilo tako veliko, novo i pre svega drugačije! Tačnije mislim na sve sem učenja, apsolutno ništa nisam učio sve do priprema za prijemni, mogao sam da igram LoL ili FIFU po ceo dan i prolazim sa 5.00 bez ikakvih problema.
Dolazimo do marta 2016. kada počinjem sa pripremama za prijemni, tad sam odlučio da upišem eksperimentalni smer za nadarene za fiziku, ne toliko iz moje prevelike ljubavi prema prirodnim naukama, već sam hteo da pošto-poto zaobiđem likovno kao moj najomraženiji predmet. Znam da zvuči neobično da neko ko snima za Youtube mrzi da crta, ali zapravo nikad nisam bio vešt sa olovkom, katastrofalno crtam a ni rukopis mi nije jača strana. Da se vratim na priču, taj period od marta do juna 2016. je jedini u kom sam ozbiljno uzeo da učim sve do dan danas. Na kraju se sve srećno završilo, primljen sam na smer i tu se završava deo života poznatiji kao osnovna škola.
Da se ne lažemo, ni u srednjoj ne učim skoro ništa, ali sam se za ove dve i po godine skroz promenio. Počeo sam da radim na sebi maksimalno, odredio sam ciljeve u životu, odabrao čime želim da se bavim i prestao da gubim vreme na ostale stvari.
O svojim ciljevima i radu na sebi ću govoriti vrlo uskoro, trenutno se trudim da pišem što više, a i spremam sve za novi Youtube kanal tako da budite spremni, niste svesni šta se to sve sprema! Obavezno me zapratite na Instagramu (@avellati) kako bi ostali u toku sa svime što radim na društvenim mrežama! Do sledećeg puta, samo hustle!
U početku mi se škola baš sviđala, ispunjavao sam sve što se od mene očekivalo, štaviše svi su bili iznenađeni napretkom koji sam ostvarivao. Meni samom to sve nije bilo jasno, ali mi se mnogo sviđalo to što sam umeo da čitam i računam mnogo pre nego što sam krenuo u školu, te zbog svoje brzine rešavanja zadataka nikad nisam imao domaće zadatke i slično. Međutim nikako mi se nije sviđala ideja ranog ustajanja zbog bilo čega, a kamoli zbog škole, pre devet nisam mogao ni da se pomerim. Prvih šest i po godina su prošle u jednom te istom svetlu, od prvog dana se videlo da sam najbolji u svojoj sredini i to sam koristio kako bih što manje morao da učim. a da ipak prolazim sjajno.
Naglasio sam prvih šest i po jer sam na početku drugog polugodišta sedmog razreda prešao u Beograd i život mi se promenio iz korena. Sve je bilo tako veliko, novo i pre svega drugačije! Tačnije mislim na sve sem učenja, apsolutno ništa nisam učio sve do priprema za prijemni, mogao sam da igram LoL ili FIFU po ceo dan i prolazim sa 5.00 bez ikakvih problema.
Dolazimo do marta 2016. kada počinjem sa pripremama za prijemni, tad sam odlučio da upišem eksperimentalni smer za nadarene za fiziku, ne toliko iz moje prevelike ljubavi prema prirodnim naukama, već sam hteo da pošto-poto zaobiđem likovno kao moj najomraženiji predmet. Znam da zvuči neobično da neko ko snima za Youtube mrzi da crta, ali zapravo nikad nisam bio vešt sa olovkom, katastrofalno crtam a ni rukopis mi nije jača strana. Da se vratim na priču, taj period od marta do juna 2016. je jedini u kom sam ozbiljno uzeo da učim sve do dan danas. Na kraju se sve srećno završilo, primljen sam na smer i tu se završava deo života poznatiji kao osnovna škola.
Da se ne lažemo, ni u srednjoj ne učim skoro ništa, ali sam se za ove dve i po godine skroz promenio. Počeo sam da radim na sebi maksimalno, odredio sam ciljeve u životu, odabrao čime želim da se bavim i prestao da gubim vreme na ostale stvari.
Karikatura nema nikakve veze sa tekstom
Nažalost sve više vidim da nas u školi većinski uče po zastarelom programu i to gradivo od kojeg nam 80% neće apsolutno nigde zatrebati u životu. U tekstu "Ko to sudi Jozefu K." sam govorio o potrebi za finansijskim obrazovanjem, a s obzirom da živimo u 21. veku trebalo bi uvesti i predmete kao što su osnove marketinga i preduzetništva. Pre svega treba da se razbije taj šablon kroz koji nas škola "provlači" od malih nogu kako bi dobila dobre radnike, da ne bi bilo toliko sposobnih za preduzetništvo koji nikad neće otkriti svoje sposobnosti. Znam da zvuči nemoguće da se nešto promeni, ali hajde da krenemo od sebe! Razmislimo koji nam je krajnji životni cilj i šta nam je potrebno da bismo ga dostigli!O svojim ciljevima i radu na sebi ću govoriti vrlo uskoro, trenutno se trudim da pišem što više, a i spremam sve za novi Youtube kanal tako da budite spremni, niste svesni šta se to sve sprema! Obavezno me zapratite na Instagramu (@avellati) kako bi ostali u toku sa svime što radim na društvenim mrežama! Do sledećeg puta, samo hustle!
Comments
Post a Comment