Ko to sudi Jozefu K?
Nedavno sam čitao "Proces" Franca Kafke kao školsku lektiru i delo me je nateralo na razmišljanje o sistemu koji je pisac karikirao, ali koji je ipak svuda oko nas i utiče na naše živote. Kafka pričom o Jozefu K. zapravo pokazuje život mase koja slepo prati pokret biča svoj gazde. Najgore je što ni jedna jedina "ovca" u masi ne zna ko joj je gazda.
Iako je do tog dana živeo jedan sasvim običan i dosadan, ali ipak pošten i častan život, Jozef K. biva uhapšen u svom stanu i to ne znajući zbog čega i po čijem naređenju, što jasno pokazuje moć tog sistema koji upravlja njim. Kako vreme prolazi, Jozef shvata koliko je sitan i nemoćan i u potpunosti se prepušta sistemu. E baš to je njegov greh! Nikada se ne smemo prepustiti i zauzeti pasivnu ulogu u svom životu. Jozef je odličan primer čoveka koji se ne bori za sebe; nažalost te se ogroman broj ljudi može poistovetiti sa ovim likom. Sistem želi da nas sve stavi u isti kalup i da dobije masu koja ga slepo prati.
Do šeste godine deca spoznaju svet i razmišljaju bez ikakvih šablona, sve dok škola ne počne da nameće sve one stvari koje ubijaju maštu i menjaju im prizmu kroz koju gledaju na svet. Iako živimo u 21. veku, i dalje u školi kao instituciji za vaspitanje i obrazovanje uglavnom učimo stvari od kojih nam 70% neće biti potrebno nikad u životu, a ne učimo o stvarima koje su nam neophodne kao što su finansijsko obrazovanje i preduzetništvo. Razmislite kako funkcioniše svet, oni sa najboljim ocenama na kraju završe kao radnici za one koji su imali osrednje ocene, ali su znali kako da rade sa novcem i da započnu biznis.
Škola uči kako biti dobar radnik i posle nje dobijamo ljude kao Jozef, dobre radnike koji će raditi četrdeset godina i živeti sasvim prosečan život. Velikoj većini je to sasvim korektno, iz straha od siromaštva ljudi prihvataju da budu radnici, da provedu svoj život radeći za tuđ račun kako bi dobijali platu koja je daleko ispod zaslužene, da rade četiri meseca godišnje isključivo za porez i na kraju da provedu svoje poslednje dane u kajanju što nisu ni blizu iskoristili svoje potencijale i živeli život bez straha.
Svi žele da budu nezavisni i da žive život punim plućima, pa opet veoma mali procenat ljudi odlučuje da se finansijski obrazuje i shvati kako sistem funkcioniše. Svi žele da budu bogati, a retko ko zapravo napravi plan, stisne petlju i promeni sebi život.
Da li ćete vi koji ovo čitate dozvoliti da se ovo desi i vama ili ćete raditi na onome što je vaše najvrednije, na samom sebi?
Delovi ovog teksta su ujedno i delovi mog pismenog zadatka na temu koju vidite u naslovu. Odlučio sam da ovde pored svakodnevnih stvari pišem i na ovakve teme jer i ja sam uživam da čitam razmišljanja drugih ljudi i mislim da je vrlo bitno da ljudi saznaju šta se dešava sa njima. Ovaj tekst je ujedno i moj povratak na blog i možete očekivati nove radove mnogo češće nego pre, odlučio sam da se u potpunosti posvetim radu na Youtubu, Instagramu i ovom blogu, tako da me obavezno zapratite na društvenim mrežama (@avellati) kako biste bili u toku sa dešavanjima! Uskoro se vraćam i na Youtube sa potpuno drugim sadržajem nego pre, treba mi još malo vremena kako bi baš sve bilo spremno. Do sledećeg puta keep hustling!
Iako je do tog dana živeo jedan sasvim običan i dosadan, ali ipak pošten i častan život, Jozef K. biva uhapšen u svom stanu i to ne znajući zbog čega i po čijem naređenju, što jasno pokazuje moć tog sistema koji upravlja njim. Kako vreme prolazi, Jozef shvata koliko je sitan i nemoćan i u potpunosti se prepušta sistemu. E baš to je njegov greh! Nikada se ne smemo prepustiti i zauzeti pasivnu ulogu u svom životu. Jozef je odličan primer čoveka koji se ne bori za sebe; nažalost te se ogroman broj ljudi može poistovetiti sa ovim likom. Sistem želi da nas sve stavi u isti kalup i da dobije masu koja ga slepo prati.
Do šeste godine deca spoznaju svet i razmišljaju bez ikakvih šablona, sve dok škola ne počne da nameće sve one stvari koje ubijaju maštu i menjaju im prizmu kroz koju gledaju na svet. Iako živimo u 21. veku, i dalje u školi kao instituciji za vaspitanje i obrazovanje uglavnom učimo stvari od kojih nam 70% neće biti potrebno nikad u životu, a ne učimo o stvarima koje su nam neophodne kao što su finansijsko obrazovanje i preduzetništvo. Razmislite kako funkcioniše svet, oni sa najboljim ocenama na kraju završe kao radnici za one koji su imali osrednje ocene, ali su znali kako da rade sa novcem i da započnu biznis.
Škola uči kako biti dobar radnik i posle nje dobijamo ljude kao Jozef, dobre radnike koji će raditi četrdeset godina i živeti sasvim prosečan život. Velikoj većini je to sasvim korektno, iz straha od siromaštva ljudi prihvataju da budu radnici, da provedu svoj život radeći za tuđ račun kako bi dobijali platu koja je daleko ispod zaslužene, da rade četiri meseca godišnje isključivo za porez i na kraju da provedu svoje poslednje dane u kajanju što nisu ni blizu iskoristili svoje potencijale i živeli život bez straha.
Svi žele da budu nezavisni i da žive život punim plućima, pa opet veoma mali procenat ljudi odlučuje da se finansijski obrazuje i shvati kako sistem funkcioniše. Svi žele da budu bogati, a retko ko zapravo napravi plan, stisne petlju i promeni sebi život.
Da li ćete vi koji ovo čitate dozvoliti da se ovo desi i vama ili ćete raditi na onome što je vaše najvrednije, na samom sebi?
Delovi ovog teksta su ujedno i delovi mog pismenog zadatka na temu koju vidite u naslovu. Odlučio sam da ovde pored svakodnevnih stvari pišem i na ovakve teme jer i ja sam uživam da čitam razmišljanja drugih ljudi i mislim da je vrlo bitno da ljudi saznaju šta se dešava sa njima. Ovaj tekst je ujedno i moj povratak na blog i možete očekivati nove radove mnogo češće nego pre, odlučio sam da se u potpunosti posvetim radu na Youtubu, Instagramu i ovom blogu, tako da me obavezno zapratite na društvenim mrežama (@avellati) kako biste bili u toku sa dešavanjima! Uskoro se vraćam i na Youtube sa potpuno drugim sadržajem nego pre, treba mi još malo vremena kako bi baš sve bilo spremno. Do sledećeg puta keep hustling!
Comments
Post a Comment